субота, 20. мај 2017.

Azbuka srpska

Azbuka srpska




Azbuka je srpska specifičnost. Maštovita azbuka je pomoćno sredstvo namenjeno deci da se lakše nauči srpska azbuka. 

Azbuka srpska
Azbuka srpska

Srpska azbuka ima 30 slova pri čemu svako od njih predstavlja jedan glas. Sastavio ju je Vuk Stefanović Karadžić prilikom objavljivanja “Srpskog rječnika”, 1818. godine. Književni jezik kod Srba pre toga je bio slavenoserbski i zapisivan je ruskom ćirilicom, a ona nije bila tako jednostavna za učenje. Srpska azbuka koju je napravio Vuk Stefanović Karadžić ne sadrži dvoglase niti slova za glasove koji nisu u upotrebi. Vukova azbuka je nepotrebna slova ruskog pisma izbacila i dodala srpska - Ć, Đ Lj, Nj, J, Dž. Slovo ć je iz stare ćirilice; dž iz rumunske ćirilice; đ je načinio vladika i pesnik Lukijan Mušicki; j je Vuk uzeo iz latinice; lj je spojeno slovo L i meki znak iz ruske građanske azbuke; nj je spojeno slovo N i meki znak iz ruske građanske azbuke.
Kao zvanično pismo u Srbiji priznata je 1868. godine i od tada je ova azbuka postala srpska specifičnost. Kao službeno pismo u Srbiji priznata je Ustavom iz 2006. godine. Srpska azbuka predstavlja najsavršenije fonetsko pismo na svetu, jer svakom slovu odgovara jedan glas. Vuk Stefanović Karadžić je ideju srpske azbuke jezgrovito izrazio u svojoj čuvenoj rečenici: „Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano“.
Džordž Bernard Šo je bio oduševljen srpskom azbukom. Svojim testamentom ostavio je novčani iznos od £367,233 13s Englezu koji uspe da uprosti englesku abecedu po uzoru na srpsku azbuku i pravilu - jedno slovo, jedan glas.

Нема коментара:

Постави коментар